Црква је саграђена 1859. године у класичном стилу. Источно-западно оријентисана црква налази се у врту парохијског дома на углу. То је једнобродна грађевина складних пропорција, са звоником који се уздиже изнад хора. Према записима из тог доба, димензије су јој: 13 и по хвати дужине, 5 и по хвати ширине, а торањ је висок 15 хвати.
Главни улаз испод торња наглашава тимпан постављен на крунском челу. Снажни крунски венац држе полу стубови са обе стране главног прочеља, а изнад њих се спаја лучасти атик са торњем. Динамична кровна капица поктива трокатни торањ.
На бочном прочељу ритмично се понављају полу стубови, који деле равну површину на пет делова. У средини, испред бочног улаза, 1949. године је изграђен благо избочен, покривен улазни део. Пролазне површине између полу стубова имају прозоре са равним затварањем, које окружују полукружни лукови који се ослањају на мање полу стубове. Бочна лајсна која пролази дуж доњег руба прозора не излази из подељених зидних поља. Светиште затворено са три стране хексагона осветљава прозор у средини.
Кров цркве са полуобликом се дели помоћу сводних лукова, у складу са расподелом прозора. Сводове красе златне звезде на плавој позадини, док су поделни лукови обојени жутом бојом. На прва три свода са стране храма налазе се по двe целе фигуре светаца приказане на фрескама, док је срединa четвртог свода испред иконостаса украшена једном, а ивице са четири мање фреске. Емос је подржан са три јака свода. Гости понекад певају на емосу. Испод свода са леве стране главног улаза налази се сива мермерна крстионица, изнад ње је икона Богородице са малим Исусом, окружена са свећњацима.
Простор испред хора у ширини једног прозора је 1866. године одвојен за жене дрвеном, резбареном и позлаћеном преградом. Овде, уз зидове цркве, налазе се високе столице са наслонима. Места за седење верници су откупљивали новцем, а ако би власник једног места умро, право коришћења столице могло је бити купљено од новог власника након шест недеља, такође до краја живота.
У доњем реду иконостаса који затвара светиште, с лева на десно су осликане целе фигуре светог Николе, Марије, Исуса и светог Јована, док је у горњем реду у средини Последња вечера, са обе стране по три свеца, а у највишем реду су дванаест апостола и призор васкрсења. Јединственост дешчанског иконостаса се огледа у томе што су краљевска врата окружена минијатурним (величина разгледнице) иконама насликаним на дрвету. Аутора минијатура не познајемо, иако се на неким иконама може наћи монограм Ш. А., који можда скрива име Стевана Алексова. Према претпоставкама, сликар који је радио у околини је сахрањен на старом српском гробљу у Десци средином 19. века. (Према усменој информацији др. Боривоја Руса)
У средини светиње налази се једноставан олтарски сто са распећем, Јеванђељем и неколико песмарица. У левој зидној ниши су смештени прибор за причест, док се у десној зидној ниши налази кадионица.
Испред иконостаса са обе стране су клупе за појаче, док је у средини балдахин на четири стуба. (Балдахин се поставља у средину цркве за време Васкрсења.)
Извор: Архитектонска наслеђа округа Чонград. Сегедин, 2000. Издавач: Самоуправа округа Чонград