Треба истакнути и карактеристике златног веза и украса на српским народним ношњама. Оне су се првенствено могле видети на мушким и женским кошуљама.
На одећи израђеној за свечане прилике везено је златним нитом. Вез је био на уметку мушке кошуље, простирао се од појаса до рамена. Њихова композиција чврсто се уклапа уз траку за закопчавање. Карактеристично је да грана, која се елегантно повија и полази одоздо, бива пресечена дугим, уназад савијеним листом. Изнад се виде већи цвет са пет латица, мањи цвет, пупољак и споменак. Главне мотиве допуњују мали цветни букети споменка и гранчице са пупољцима. На дугмадима нема веза. С обе стране дугмади налази се уски шав.
Златни и сребрни вез на различитим комадима одеће су карактеристика и лепота српских ношњи. И даље постоје породице које са великом љубављу и приврженошћу чувају богато везене кошуље готово три до четири генерације. Нама познати крој женских кошуља са златним везом увек представља тип са ушивеним рукавима. Од различито тканог платна само је тело кошуље кројено, док су рукави и делови на раменима од глатко тканог, финијег српског платна или батиста.
Везење: положени равни вез на српском платну, са високим подшивањем, златном нити, равним и испрекиданим убодима.
Конци и нити коришћени за вез су прекривени металним тракама у златно-сребрним нијансама са правцем увијања у облику слова „S”. Конци који су коришћени као основа су увијени у „Z” правцу, док су нити направљене од три основна конца са „S” правцем. Међу металним нитима, оне са два крака су увећане у „Z ” правцу, а оне са три крака у „S” правцу. Мешовита употреба златног и сребрног конца ствара посебан светлосни ефекат на везу и обогаћује његову раскош. Пластичност везова постиже се потпорама од дебљих памучних конаца или подстављањем папиром.
У банатској народној ношњи, материјал кошуље извођача из Културно-уметничког друштва Банат чини српско платно различитих шара. Рукави су ушивени. Оба рукава кошуље су извезени равним везом са златним концем. На оба рукава кошуље се налазе мотиви са биљним орнаментом. Ову ношњу су девојке носиле пре веридбе и венчања.
Извор: Публикација Наша српска баштина, Монографија, Историја и етнологија Деске, Народна уметност округа Чонград