„Неоготски драгуљ у долини Мориш”
Захваљујући великодушности барона Ференца Герлицког, Богородичина црква саграђена је између 1901. и 1909. године, уз дозволу темишварског бискупа Ђуле Глатфелдера, док ју је 1904. године освештао парох из Сирига, Шандор Говрик. Унутар светишта и попречних бродова налазе се прелепи, ручно резбарени неоготски олтари од дрвета. Главни олтар, тамнобраон боје, представља прави криласти олтар – верно подсећа на ретко виђену средњовековну уметност која код нас представља праву реткост.
У централном делу олтара, у великој ниши за статуе, приказана је најзначајнија слика: наш први свети краљ приноси круну своје земље заштитници Мађара, Богородици, која седи на престолу изнад облака.
У суседним нишама са обе стране налазе се резбарене фигуре светаца. Са десне стране је Свети Фрања Салешки у пуној свештеничкој одежди – он је био заштитник-светитељ, барона Ференца Герлицког. Са супротне стране видимо Светог Феликса Пустињака, личног заштитника Феликса Герлицког. Крила отвореног олтара, својом лепотом, складно се уклапају у унутрашње приказе. Са леве стране налази се рељефна фигура Свете Ане, мајке Богородице, коју је уметник представио у скупоценој одећи и златно украшеној ниши. Са десне стране скромно стоји Свети Јоаким, затварајући композицију. Када су два крила затворена, на њиховим спољашњим странама, на позадини златасте боје, налази се са леве стране ратоборна фигура Арханђела Михаила, а са десне Арханђела Рафаила.
Посебну пажњу заслужују два бочна олтара, такође прелепо изрезбарена од дрвета, готово чипкасте израде. На једном се налази скулптура Срце Исуса, а на другом Светог Јосифа. Проповедачница, захваљујући приложнику, украшена је уметнички изведеним, рељефним касетираним уметком, а чак и звучник изнад ње украшен је са више малих торњева. Међу скулптурама, посебну пажњу привлачи фигура Светог Антуна, смештена у позадини, испод хора са оргуљама, украшена веома фино изрезбареним натписом од дрвета.
Вреди напоменути и да је архитекта ове цркве, која с правом носи назив „драгуљ”, био један од најбољих свог доба: Ференц Старил, чувени великоварадински архитекта, председник тамошњег удружења грађевинара, који је звање грађевинског мајстора стекао у Будимпешти.
Извор: Архитектонски споменици жупаније Чонградске: Сегедин, 2000. Издао: Жупанијски савет Чонграда
Tот Жужана: Црква у Десци и њени некадашњи поседници – породица Герлици. 1804–1904–2004. Издао: Културни центар и библиотека. Деска, 2004.
Чанадска бискупија, 1980. „Historia Domus“. Деска. Парохија